Moskva-Peking: partnerstvo kao strategija

Ruska nafta će krenuti u Kinu već od 1. januara 2011. godine. Jačaće energetski temelj kineske ekonomije i zahvaljujući atomskim centralma koje će izgraditi ruski stručnjaci. Više od dvadeset sporazuma potpisanih u Sankt-Peterburgu posle sastanka ruskog premijera Vladimira Putina sa predsednikom Državnog saveta Kine Vengom Ćijabaom.

Energetika je jedan od perspektivnih pravaca saradnje Moskve i Pekinga. Do nedavno ruski energenti su išli uglavnom na Zapad, u zemlje EU. Ipak neophodnost osvajanja istočnog pravca postajala je sve očiglednija. Rusiji su potrebni novi kupci, kineskoj privredi u burnom razvoju nafta i gas. Kako je saopštio posle pregovora Vladimir Putin, završena je izgradnja naftovoda Skovorodino-Dacin. I za mesec dana njime će krenuti komercijalne isporuke ruske nafte. Što se tiče gasa, pregovori između Gasproma i Kineske naftne i gasne korporacije teku uspešno: pitanje koliko će platiti kineska strana za plavo gorivo iz Rusije, rešiće se uskoro.

Grandiozni planovi Moskve i Pekinga su i u sferi atomske energetike. To ne čudi – iskustvo uspešne saradnje u dve zemlje već postoji, istakao je Vladimir Putin.

„Puštena je u eksploataciju prva linija Tjanjvanjske atomske centrale, najsavremenije od kineskih atomskih centrala. Započet je praktičan rad na projektu opremanja druge linije ove centrale. Vode se pregovori o izgradnji demonstracione centrale u Kini sa reaktorima na brze neutrone. Jednom reči, stavljamo pred sebe ozbiljne, prave dugoročne zadatke.“

Premijeri su podvukli da saradnja Moskve i Pekinga ima strateški karakter – ona će omogućiti da se očuva balans snaga i interesa u svetu. I nije slučajno to što se o enegetici govori kao o jednom od glavnih pravaca partnerstva, pojasnio je u intervjuu za Glas Rusije saradnik IMEMO RAN Aleksandar Salicki.

„U toj oblasti strateški interesi država vrlo često se sudaraju. Što može da dovede do vrlo neprijatnih situacija, koje mi vidimo između ostalog u Iraku od 2003. godine. Postoji drugi način da se reše ovakvi problemi – strane se dogovaraju da će se energetsko snabdevanje jedne od njih vršiti na osnovu dugoročnih ugovora. To će omogućiti istoj toj Kini da ozbiljno i zadugo reši probleme svoje energetske bezbednosti na račun saradnje sa Rusijom. Za nas to je takođe način diverzifikacije naših isporuka, da se postane manje zavisan od evropskog tržišta.“

Naravno, saradnja se ne ograničava samo na energetiku. Rusija i Kina su ukinuli ograničenja na bilateralnu trgovinu u rubljama i juanima. Da podsetimo da je još u maju ove godine ruski predsednik Dmitrij Medvedev govorio o tome da proračunavanje u nacionalnim valutama može da pomogne da se izbegnu teškoće, nastale prilikom kolebanja kursa dolara ili evra.

Po rečima Vladimira Putina, Moskva i Peking imaju dobre mogućnosti ne samo da ubrzaju post-kriznu obnovu trgovinsko-ekonomskih veza, već i da izbiju na nove granice. A vlasti dve zemlje obećavaju preduzetnicima da će stvoriti za takvo postupno kretanje najpovoljnije uslove.

(Glas Rusije)